SPORO PROLAZI NOĆ

Ne sećam te se više
dok kiše lagano izmiču
i svo plavilo neba tvog
i mog ustuknuto sriču

Red za redom
reč za rečju
nespokoj.

A sanjao sam nas
ko spas iz prošlosti
kad nema druge
tuge da mi oprosti

tren po tren
noć po noć
isti san.

Čemu bez tebe ovaj dan?
Sporo prolazi noć...

Čemu bez tebe prazan dlan?
Sporo prolazi noć...

Čemu bez mojih reči Ti?
Sporo prolazi noć...

Tek je ponoć.

Sat. Dvanaesti kuca tren-
Na srce je nalik ispod grudi.
Ne trebaju mi danas ljudi!
Ne treba mi niko! Sve je laž!

Čemu zaboravljeni tren
ako ga pamtim samo ja?

Sporo prolazi noć...
a proći će, znam.