SUTRA

Život nije život
ako živim ga bez tebe,
niti kakvo ime mogu da mu dam.
Cvilim i grebem
nepoštujuć' sebe,
kada ranim jutrom
već prezirem dan.

Gubi mi se tlo
pod užurbanim hodom
levo, desno, nigde traga
da prevarim san;
i već je gotovo
padam pred sobom
natrag tiho i polako
neumoran.

Kad si tu, tu je sve.
soba bela, dubok san,
neki veseo i sasvim čudan
za vratom mi uzdah tup.
Snebivam se dal' mi je
ovaj jastuk sada stran
al kad se sa njega prenem
sutra opet bićeš tu.