ŽELEO BIH...

Želeo bih noćas da ne sanjam te,
barem jedna noć spokojno da prođe,
a sutra opet neka tuga dođe,
trebaće mi ona, kada nemam tebe.

Želeo bih jecaj gitara da stane,
neka svira noćas muzika sa juga,
ona vesela; presela mi tuga
sa kojom mi svako jutra osvane.

Želeo bih noćas da ubijem snove,
pa makar se posle i ubicom zvao,
i ceo život tuđe snove krao,
kad ne ustanem kad me neko zove.

Želeo bih noćas da sakrijem sebe
u neke ruke neznane mi, strane,
i da gorim dok jutro ne svane,
uzalud... misliću na tebe.