PREDAJA

Vrati mi noći da mogu da spavam,

Vrati mi snove koje sam voleo,

I koje želim još uvek da sanjam...

Vrati mi sve što je bolelo.

Sa snegom sam otišao i ja dovraga...

Muči me bezbroj pitanja, sitnica

po koje dođem često na tvoj prag,

A onda... osetim se kao skitnica.

Pa lutam gradom u kojem smo nastali,

obilazim sve kule koje smo stvorili,

i borim se da vratim nas, al smo nestali

tako brzo... a nismo se borili.

Zbog tebe sam baš pao na kolena!

Molio kao beskućnik za parče hleba,

i sada me boli dok bez poleta

trčim slobodan ispod neba.

Dozivam kišu da vrati te na moja

neumorna leđa i na moj vrat.

Sunce, ova kiša, sve je bez boja,

jer vodio sam ljubav... a ti si rat.

A nisam poražen, a ni pobednik,

samo prazan bez želje da trajem.

Ja nikada nisam ni bio osvetnik,

zato se za svagda noćas predajem.