PUSTI...

Sve i nekako mogu da pregrmim,
da te ne gledam kao i svi drugi,
dobro glumim dok na strmim
žudnjama koračam... kao da sam prvi.

Gledaš me i dobro znam da ti falim
barem malo kao i ti meni
i da bi smo oboje lako sada dali,
da se zagrlimo, pa i život celi.

Ne lomi nam krila... pusti ponos sada,
pogled jedan sasvim dovoljan je
da te osetim pod kožom dok pada
i suza, i kiša, i sneg u isto vreme.

Pusti osmeh, znam da nije pravi...
tužne su te oči koje sada gledam
pusti i Dunav nek se s nama plavi
dok te pred njim ljubim opet kao nekad.