DOĐE MI...

Dođe mi da bacim
staru košulju
koju još čuvam
negde u ormanu,
dođe mi da odjašem
prema zapadu
kao u nekom
starom romanu.

Dođe mi da vrisnem
iz sveg glasa
al mi još nešto
u grlu stoji,
dođe mi da zaspim
čudesnim snom
al da se ne probudim,
toga se bojim.

Dođe mi da čuvam
stari Anth
koji mi je neko
nekad davno dao,
dođe mi da čuvam
i ono pismo
koje ti nikada
nisam slao.

Dođe mi da kasnim
u svoje snove
koje nikada
stvarno ne pamtim.
Dođe mi da srce
svoje silno zgazim
jer ne želim
više da ga pratim.