ODLAZAK

Slušam tvoj hod u vreloj noći,

njegov jak ritam bolno srce steže,

mislio sam, otići nećeš moći,

da te bar čežnja za mene još veže.

Sati idu sporo kao život ceo,

osmehom hoću plač s lica da skinem,

kada bi mi pružila sreće jedan deo,

da bar još jednom kao Sunce sinem.

Tužno je kad život oduzme ti mladost,

bar na trenutak zbog ljubavi bolne,

čežnja mi vraća onu staru radost

kada sam te prvi put sreo noći one.

I grane sad plaču, ili kiša s njih,

zeleno lišće počinje da vene,

vreme je da odem i ostavim ih,

kao što će tebe odneti mi vreme.