* * *

I sinoć sam te sreo. Pognute glave previrući po novčaniku

Čekala si da prođem...

Smešna si, mila... Kao da si previrala po sećanju...

Čak to što je neko sa mnom bio

Ne znači da bih bio bezobziran, nepristojan.

Osetio sam tvoj pogled na svojim leđima

Ali se nisam osvrtao. Glupo je, zar ne?

Pogledi bi nam se sreli, sramota bi učinila svoje...

Možda čak i seta, ko zna...

Izabrali smo suprotne puteve.

Meni su koraci sada stabilni. Ponovo sam prohodao

I hrlim daljine.

Ne želim ti da padneš. Več samo da se sećaš.

Sećaš trenutka jer on je sve! Raspršen čini večnost

Koja će zauvek da traje

U tebi... u meni...