KAO TI

Prepoznaćeš me u dugim ulicama...

„Pabu na Bulevaru“, „Limanskom parku“...

Jednoj čaši... krigli točenog, crnog...

Jednoj klupi na tvrđavi koja i danas

Čuva od pogleda slučajnih prolaznika...

Prepoznaćeš me u nekim klubovima,

"Novoj religiji", pogledu u mraku...

Autobusu broj tri... u prolazu, kraj Dunava

Koji zamalo me je odneo.

Prepoznaćeš me i u njemu...

Kada ti okrene leđa u krevetu...

Kada ti okrene leđa kada ti najviše treba...

U mladom mesecu i mirisu putnika.

Prepoznaćeš me na uglu „Maksima Gorkog“,

Pri svakom drhtavom trenutku nepoznatog...

U svakom filmu jer nikad nisam glumio!

Na svom jastuku, u svojoj kosi,

na mokrom ramenu...

Prepoznaćeš me pod svojom jaknom

Gde ću prespavati proleće...

U zvuku gitare i penušavom vinu...

U dnu čaše kada su samo praznina,

Čežnja i želja za bolom jedini razlog za dalje...

Prepoznaćeš me u trećem mesecu...

Trećem danu... trećem pokušaju...

U nekom martu... novembru, decembru...

U prvom poljupcu u okrilju stare topole.

Prepoznaćeš me i u pesmama mojim...

Ja te više nikada neću videti!

Prepoznaću te samo onda kada nekome

srušim ceo svet...
kada budem kao ti...