NEK TRAJE

Pokidan do besvesti, nije mi lako

da pogazim sebe i odglumim da

ću preko svega preći, i tek tako

ponosan ustati sa dna.

Sad već očajan ne mogu da shvatim

da je tek tako moglo da se desi

istog dana da na grudima ti plačem,

a već iste noći zameniš me njim.

Spreman da budem što sam bio, bolji,

ne gušim te više kada sve ti dam.

znam da ipak nije to tebi po volji

al’ se bojim da ne gubim samo ja.

Šta loše o njemu ne mogu ti reći,

Ispašću samo lud i opsesivan,

A ima toga... ne mogu poreći.

Nek ostanem ja taj naivan i kivan

Pa sad idi dalje, neka ti je srećno,

ono što smo imali nek traje,

u sećanju mome ostaćeš večno

Dok ne prebolim i počnem da se kajem...

Što sve sam ti dao... i još ti sve dajem...