Ako danas
odeš, otić’ ću i ja dovraga!
Pusti me
barem da samo znam da si blizu...
Ako danas
odeš, odakle ti snaga
da se posle
vratiš dok sećanja se nižu?
Ne govori mi
da će sve to samo proći...
Daljine me
bole svakim metrom više.
Znam da će
nam oboma laste na prag doći,
al’ šta kad
i njih prve oteraju kiše?
Ko će ti
pesme moje pevati dok snene
otvaraš oči
u podne iz sna?
Ko će te
tada sećati na mene?
Ko će mene
ranjenog podići sa dna?
Ako danas
odeš... i mene povedi...
da krenemo
zajedno prugom tom ka jugu,
mene će i
onako usput vrag odneti
nazad gde
smo stali, da hrani moju tugu.
Нема коментара:
Постави коментар