NE DAJ

Nemoj nikad da odeš zauvek...

Znaš da te grli još ovaj grad,

Trg gde cigani tiho sviraju

tebi, meni, zaljubljenima.

Ti ne znaš da će da posivi

i ona klupa i onaj pab...

Bez tebe, sve će, gde smo bili

da potone u nepovrat.

Ne daj da budem kriv za to!

Ne daj da odem i ja daleko!

Ne daj nikom sećanje ovo!

Ne daj ga drugom nekom!

Pruži mi ruke ispočetka

kakve god da su sada tvoje,

preći ću preko sto reka...

Dani bez tebe se ne broje.

Nemoj nikad da odeš zauvek!

Vrati se kada oteram kiše.

Vrati se meni, ovom gradu,

i ako me ne voliš više.