UZ DUNAV

Uz Dunav, u ljubav više ne verujem...
Preplavila me je zima bez snega
koja voli kao ja da preteruje
kada neiscrpna odrekne se svega.

Ta voda mi je došla preko glave
i leto u kome ostaću još sputan
rukama koje još uvek me dave
dok neumoljiv mutnu vodu gutam.

Uz Dunav, ni pogled više ne razumem.
Zvezde dok sijaju u oči ne gledam.
Da te shvatim, bojim se, da neću da umem.
Ne želim da opet naivan se predam!

Nek padaju zvezde! Nek ruše se snovi!
možda u mraku zalutaš pa kreneš
da nađeš sa mnom početak neki novi...
da nađeš opet kraj sebe i mene.