Možda te nađem u naličju vremena
kad zagrmi i nevreme me svlada,
kad počne sneg ponovo da pada
i postanem žrtva svoga bremena.
Možda te nađem kad sve se lađe
potope i duge od sunca posive.
Možda te nađem u sred pustinje
kad i kiše budu od meda mi slađe.
Spokojom ćeš se meni vratiti
u nevreme nakon svih tih bura,
dok svet se pred nama tetura…
Životom ću te, ako treba platiti.
Možda te i nađem kad ispijem kiše,
kada poslednja želja u meni mine,
dotaknem dno uz jecaj violine
i nikada mi ne zatrebaš više…
Нема коментара:
Постави коментар