GODINA BEZ TEBE

Mnogo me veže ljudi za tebe
i mnogo ulica ovoga grada,
grlo me steže, vidim oko sebe
samo jato ptica, posrnulih vrana.

Pocrneli oblaci ni kapi da puste,
niti rominja sa lica mi znoj
dok žure koraci da ti bar zauste
dodir ulica toplim šapatom.

Inatan sam malo, a nezreo još više.
Bez tebe bi me manje zaboleo metak.
Da nije se dalo, slutim posve tiše…
dok mi je sve dalje novi početak.

Zaspaću dok teške ne preguram snove,
dok mi sa lica ne izbledi tuga,
a onda ću peške lako neke nove
zvezde sa ulica prikupiti svuda

Da obasjam noći kada ne znam gde si,
prevarim i mesec da ti se privuče.
Ti nemirne oči moje tad ponesi
da ne gledam više u zamorno juče.

Lutao sam, mesec sam mi je sluga…
i poklekao lako pred tobom sam uvek,
ali još te ne dam, i ako je duga
godina bez tebe… kad zavoleh te…

Zauvek!