Oprosti mojoj slabosti
što uvek ti se vraćam
i što nemir noći znam
začiniti tobom,
ili samoću…
Sve isto mi je sada…
Da razlikujem osećaje
ne znam već odavno.
Oprosti mojoj ludosti
što u tebe se uzda
i što mi pred tobom
mesec liči mlađim.
Ja se ne znam korenom
istrgnuti s puta
gde odavno stadosmo
ostavljeni, srećni.
Oprosti mi što ćutim
il’ govorim na glas,
što zatvorim oči
kada si mi blizu…
Ili se podvučem
pod kožu ti ko jaz.
Oprosti mi što ne znam
prevariti bol.
Нема коментара:
Постави коментар