PONEKAD I POMALO

Ponekad i pomalo
još na tebe pomislim,
a nekad i zamalo

muzikom te prisilim

da lepršaš, do zvezda letiš

kao krilat sunca sjaj.

Zalepršaj i u snu mome

kao sreće surov kraj.

Ponekad i pomalo

nagovori me da te pustim

da do zvezda odletiš

za snovima pustim,

da vratiš se okupana

oblakom što rosu nosi.

Ne veruj mi k’o što slutim

da beskrajem ti prkosim.

Ponekad i pomalo

vrati mi se bar da žalim

za nekim prohujalim

trenucima sasvim malim,

da bar na tren setimo se

šta mogli smo zamalo.

Još uvek mi tako fališ…

Ponekad i pomalo.