Sunčana zemlja na obronku suza,
Dunav crni ne spaja nas više.
Uzalud su trube koje još se trude
da unište nebo, da unište kiše.
Istina neće biti dorečena,
mala ljubav plamsa i razdire me,
a kada bukne i moje srce pukne
tada će bol samo da se nazire.
Molitva. Spletkarim sa đavolom
da rastavim ruke vaše nebeske,
al ne daju mi oči, ne daju u noći
da ih naslikam na moje freske.
Slomljena srca ćutaće sad večno,
neka utihnu u svoj ovoj boli.
Neka gore sveće, ubiti me neće,
ali tebe hoće pesma koja voli.
Нема коментара:
Постави коментар