PREDOSEĆAM

Predosećam… umire i grad…
večnost sada plamti u trenutku,
sve, bas sve dao sam ti ja,
a sada sam samo ja na gubitku.

Oprosti… reči da l’ te bole ne znam,
pretpostavljam da ne jer nije ti stalo,
a šta sam učinio shvatiću kad bezdan
osvane i jutro zamiriše na nju.

“Idiote jedan!”- Ponavljam stalno
kad bezvoljan pred ogledalo stanem,
u srcu besan, u glavi svestan
krivim sebe sto uvek planem…

I uzdahom teškim obgrlim jastuk,
potonem, ne sanjam, ubila si sve,
al’ nateram sebe i dalje da živim
pomiren da više sa mnom nema te.