NEDOSTAJEŠ

Nedostaješ mi još.

Znam da ću i ja tebi...

Nekada...

kada se osvrneš i shvatiš

da moje su greške bile samo

posledice tvojih postupaka

koje sam, inače, i voleo.

Neće biti kasno, ali će biti

Teško preko svog ponosa

Podići se ponovo u oblake...

Toliko... da neće biti potrebe

zarad nas izgubiti sebe...

i postati kao ja.

Tako ćeš prevazići i sebe i mene...

I teški i otporni dani će biti...

Sa jačim suncem...

Čak toliko da peče,

Kao što i treba.

Boleće vrlo malo...

Manje nego da se ponovo

Zavolimo i otuđimo,

odemo u nepovrat

Izgubljeni od sveg što može da znači...

Što može da leči... što nam treba...

I nestaće sve, potisnuto duboko.

Samo kat-kad će se probuditi

Onaj grozni osećaj da nedostaješ...

Nedostaješ toliko da nije zdravo...

Da nije bolno... jer prevazilazi svaki razum...

Svaki osećaj.

Al’ proći će i to, po ko zna koji put...

S novim danom...