* * *

Možda ću te s pravom sutra žaliti…

I sebe sam nekad nekivan na tebe.

Možda će te nebo od mene sakriti,

i noć crna da spasi me od sebe.

Čak i da su noći crnje od tvog oka,

a daljina takva da najdalja si zvezda,

ja ću te i žalom voleti dok grotka,

ispijena mladost za tebe više ne zna.

Sve daljine su prazne pa si mi još bliže,

svaki drhtaj sata koji još mi sudi…

I svaka nova ljubav što ’zaludno se niže

u rukama mojim… spokojno me budi.

Ne proklinjem sate, vreme kada svaki

tren pomislim gde si sada ti,

već samo sebe što ne znam da te vratim

i što bez tebe ne znam sanjati.