AKO...

Prevarila si me noćas da te opet volim…

Pobeći ćeš, znam, već do ranog jutra.

Ne pitaj me šta ćeš značiti mi sutra.

Šta god i budeš, neću da te molim.

Dolutaćeš opet s vremena na vreme

da me razbudiš i nemir doneseš.

Doći će i vreme kad ćeš da poneseš

svu moju sreću na druge usne neme.

Odlazi i ne pitaj jel trebalo tako!

Sigurno da jeste al’ mogla si bolje:

Da te bar pamtim s malo više volje

da desi se opet dokono i jako!

Ako mi u snove opet nekad svratiš,

zagrli me ipak i nikom me ne daj,

Na dlanove moje srce opet predaj,

I nemoj više nikad… nikad da se vratiš.