PORAŽEN

Večito bezgrešan tim tragom tamjana

ispunivši besom svoj duh i telo

otkrio sam mnogo što mogah da dam ja,

sad ćutim daleko, posramno, a smelo.

Ne verujem oku svom što slutnjom videh,

ne verujem svojoj hladnoći i očaju

koji dobro skrivam dok zanosom idem

da sakrijem što mi oči odaju.

Pre samo dan, dva, sve smo imali…

Sve ono staro što nekad lepo beše.

Da l’ sve smo već jedno drugom dali?

Da l’ ostane nada kad se dvoje reše?

Putem ispočetka ja ću još dugo,

da se klonim greha očajan a spreman…

Lepše mi je s tobom, makar praćen tugom,

poražen sem tebe, ništa drugo nemam.