Bezbroj sećanja u bezbojnim snovima,
topim polako i poslednju mrvu
toplog sećanja na tebe, nek počivam
u miru tišine poslednje sate.
Krilima nemira došao sam umoran
da se kraj tebe podsetim da je
u mrklim noćima snebivan osećaj
da li da odem, da odem odavde.
Prislonjen rečima na tvoja kolena
Odjekuje samo glas mi od tuge
i poslednjih reči suludih molitva
Samo sa tobom neka me prate…
Нема коментара:
Постави коментар