Pitam se
da li znaš da te čekam
dok ova je noć
potopila snove.
Znaš li da sanjam te
opet ispočetka
guši me daljina,
jeseni ove.
Prolazi godina
i bos na prstima
tražim te zalud
da bol prekinem;
a zovem te…
Duga je pustinja
kojom trudim se
da za tobom ne idem.
Prolazi
i znam da proći će
pokraj puta dok čekam
da stane.
Znam da nekad
i jesen moći će
bez nas da prođe,
s kišom prestane…
Pitam se
da li znaš da te čekam
dok ova je noć
potopila snove.
Pitam se
da li se pitaš nekad
s kim će od nas
biti ti gore.
Prolazi
promajom sećanja
kroz pobede sve
i kroz poraze…
Prošlost je lepa
dok se čeka…
Dani su laki
jer prolaze…
Нема коментара:
Постави коментар